Situacija, ne problem!

"Nikolina, imaš tu jedan problem...", reče ona.
"Stani, stani! Nema problema, može samo da bude situacija", kažem ja.

Grohotom se nasmija i onda reče: "Kako me lijepo ispravi! Pa zaista, ti si nešto posebno..."

Situacija koju mi je opisala odnosila se na to da ništa u životu ne puštam da prođe pored mene. Govorila sam joj o seminaru na koji sam se prijavila, a koji se poklapa sa januarskim ispitnim rokom. Aplikaciju sam poslala jer želim da mi Svemir da zeleno svjetlo za izlazak na drugi, februarski rok. Kaže ona da nikad tako ne bi postupila; prvo bi rješavala ispite, a seminari bi mogli i da sačekaju.

Nađi vremena. 

Svakog od nas u životu obilaze poštari. Sve informacije, situacije, događaji i osjećaji dolaze nam sa razlogom, kao i pisma ili e-mailovi. Na nama je da ih primjetimo, prepoznamo kao bitne i na njih odreagujemo. Ako dozvolimo da prođu pored nas, a ne kroz nas, propustili smo poštu za taj dan; poruka odlazi u spam.

Godinama već radim na izoštravanju svojih čula i štimanju svojih frekvencija tako da prepoznam ove poštare kada naiđu. Ako pođemo od toga da se sve dešava sa razlogom, kako onda išta možemo da nazovemo problemom? Problematičnom situacijom možda i da, ali i nju volim da preimenujem u "izazov". Svaka "prepreka" je prilika da učimo, napredujemo i rastemo.

Ljudi smo pa imamo običaj da se pravimo pametni. Mi smo ti koji znaju šta hoće, kako treba, ko treba, kome i sa kim. Kada se desi da Svemir sprovede drugačije planove, mi patimo. Ego nas ne pušta da priznamo sebi koliko smo mali. Um se bori mehanizmima odbrane kako bi istrajao u svojoj iluziji centra svijeta. Onda se desi zemljotres, uragan ili poplava. Čovjek - makovo zrno, srećan jer je živa glava.

Zašto svaki dan nismo srećni ako je živa glava? Što smo tolike glavonje?